Idealizovati

-Eh, Maro, jako mi nedostaje moj Toza...
-Kolko ono ima da je upokojen?
-Evo će peta godina, al ko da je juče bilo. A kako je to dobar čovek bio, i domaćin, i otac...
-Al umeo je i prek da bude. Sećaš se koliko je puta pijan istero i tebe i decu na ulicu? Koliko ste puta prespavali kod nas?
-Pa to jes, al opet nekako... I kad nas je tukao onim vojničkim opasačem, nije tako boleleo, a znam da je to bilo za naše dobro.
-A kad je prodao kravu i popio novce?
-Sećam se. Al živa duša je bio. Trebalo mu malo da se izduva...
-Celu zimu sam ti mleko za decu donosila. A kad je pijan doveo kurvu u kuću i zaključao vas u špajz? Pa kad je tvom ocu zapalio seno i otrovao lovačkog psa? Koliko je puta odveo decu na more?
-Pa nikad. Plašio se da se deca ne udave.
-Plašio se on da gurne ruku u džep. Kad si mu tražila novce da središ zube, šta ti je rekao? Da manje jedeš kad nemaš zube?
-Jeste, ali je stvarno...
-Nemoj ga više idealizovati. Bog te spaso kad ga je uzeo sebi.