Savršeno ravan teren za igru, bez ijedne rupe, bez ijednog nabora, bez golih delova. Baš kao bilijarska čoja, gde uputiš loptu ona tamo i ide, nema skretanja, nema gubitka brzine. Kao stvoreno za lepotu i preciznost igre.
- Dečaci, stigle nove kopačkice!
- Jaooooo, što su diiiiivne!
- Meni boja kajsije!
- Meni ciklama!
- Ja ću beeeleeee!
- Treneru, treneru, Mitrović mi uz'o limun-limetu! Ja ne mogu da igram u citron boji, to je taaako vulgarnoooo!
- Uzmi koje hoćeš, nije ni važno, sad sam gledao teren, idealna podloga...
- Nema ni jedan krtičnjak?
- Nema...
- A engleski ljulj da raste negde?
- Ni listak... pitao sam da napravimo par rupa, ali ne daju...
- Pa mi tu ne možemo da igramo, nismo navikli, to kod nas nigde nema....
- Pa jebiga, šta da radimo?
- Da predamo, ionako će biti 3:0...
