Trenutak kada si skroz sjeban. Najčešće je to zbog neke ribe: ili te je ostavila, ili ne možeš da joj priđeš ili si shvatio da će da te ostavi. Nešto jeste. Proćiće te, naravno, ali onda shvatiš koliko je sve to bilo klinački što si po celu noć pevao neku pesmu koja, slučajno, baš peva o tvom i njenom odnosu.
Ne mora biti vezano samo za ljubavne probleme ali njih kao što kaže Frank Zapa ima najviše. Ne problema već pesama.
-Gde si, Jovane, nema te k'o belca u Francuskoj, šta ima kod tebe?
-Ma ono...nema ništa...
-Šta ti je, šta si se smorio k'o mačka dok joj pišaju po faci?
-Ma nešto mi ne ide s nekom ribom...
-Kojom? Da nije još sa onom malom...kako se ono zvaše...Cvetom?
-Jeste s njom.
-Još? Pa šta čekaš više Bog te ubio?
-Eh... Nikako nam ne ide...to jes' meni ne ide. "Kako je drag tvoj lik..."
-Molim?
-"Vežeš mi oči i telo mi lomiš!"
-Jovane, si dobro?
-...
-Hajde vodim te u kafanu da se malo opustiš. Znam odličan lek za to tvoje, a u kafani možeš sve bez recepta.
-"Očajan ćutim i gledam u praaaazno! Ljubav je zločin jer ne znam ni koooo si!"
-Dobro je, Točak, sačuvaj to posle terapije.
