Tako laka reč, sa dubokim psihološkim značenjem.
-Život nam počinje igrom mame i tate.
-Prvo drugarstvo nam počinje igrom.
-Prvi dani u samoći ispunjeni su igrom.
-Odrastanje prođe igrom (lastih, školice, trule kobile, fudbal, plivanje, bicikl...).
-Prva zaljubljivanja započnu igrom. Uvijanjem pramena kose devojčice iz odeljenja, budalaštinama dečaka koji pokušava da privuče pažnju.
-Prvi izlazak prođe u igri uz muziku, koju na tada otkidaš, ali onda shvatiš, nakon nekog vremena kakav je to krš.
-Prva ozbiljna veza isprepletana igrom rečima, ponašanja. Zvanja, nezvanja, dolazaka, odlazaka.
-Prvi seks prođe u igri znatiželje i isčekivanja u čuđenju.
-Prvo dete dobiješ igrom.
-Igraš se sa detetom. Ti si dete. Uvek si dete.
-Zaposliš se. Neko te uvek nervira na poslu. Pokušavaš da ignorišeš, ali ne ide. Podjebavaš. Igraš se.
-Nadrkan si, igrao si se i dobio otkaz. Previše si se opustio.
-Daš otkaz, igraš se sa nečijim životom.
-Odjebeš dečka, i vratiš mu se. Igraš se sa njim.
-Neko nestane iz tvog života, i znaš da ga više nikada nećeš videti. Tada shvataš da je Život igra.
Beskrajna igra. Igraj se, prihvati to, jer iako misliš da ne, igraš se.
Jebanje.
- Zašto mi nikada, kao normalni parovi, nemamo predigru?
- Jebiga, navika iz detinjstva, nikad nisam došao sa loptom pa kružio oko igrališta, mazio stativu, lizao aut lliniju, gurao prste u mrežu... Odma utrčiš, šut i gooooooooooooo!
- Kakva si ti seljač...toooooooo, jaaaaaaaaaaaaaaaače!
Na prvi pogled deluje nam kako ova imenica opisuje neobavezne, naivne, neprofesionalne ili neozbiljne aktivnosti. Izreka "nije to za igranje" govori o takvom shvatanju.
Međutim, reč igra označava najrazličitije pojmove, koji mogu biti i u suprotnosti sa gornjim opisom. Postoje igre u novac i one u kojima posledice mogu biti veoma opasne (kocka, kocka sa životom, ruski rulet, politički avanturizam...). Amaterske odavno nisu ni olimpijske igre.
Tako reč igra označava skoro sve. Igre mogu biti sa pravilima ili bez istih, takmičarske ili ne, u novac ili za džabe, neobavezne ili one na koje smo prisiljeni, sportske ili virtuelne, individualne ili grupne, predigre ili kompletni događaji, čak u igri mogu učestvovati i velike sile (vidi: Velika igra).
I kad vam neko kaže "to je samo igra", a niste tako shvatili, to može da znači razne stvari... Možda se samo šalio, i ne shvatajući posledice. Možda je njemu to igra, a vama ne. Možda je ironičan, a možda bezobrazan. Ali sasvim je moguće da je u pravu.
Ideja mi je pala dok sam gledao decu kako se igraju u parku.
Може, одговара, завршава посао
Деки: Тебра имаш неких 200 јевреја да ме погураш до првог?
Гокси: Браћала могу једно 15 сома дингера да ти дам, ако ти игра..
Деки: Може бро, скрпићу се за остатак..
Маре: Е магарче да знаш ти си вечерас задужен да обезбедиш неку дизалицу..
Џони: Жемо дспи нисам јак с' ловом?
Маре: Игра та прича, ал само ако је од Робије.
Ono "nešto" što je nama i generacijama unazad ispunjavalo detinjstvo. Rekviziti: lopte, lutke, lastiši, autići, mašta. Društvo: neograničeno. Trajanje: što duže, to bolje (dok te mama ne utera u kuću).
I, to "nešto" jednom možda prerasteš, al' onda naiđeš na neke nove klince kako se jure i deru kolena, pa se setiš kako je lepo igrati se...
***Problem je što je u poslednje vreme skoro nemoguće da naiđeš na nove klince kako se igraju. Zbog toga je ova definicija neophodna. Da se igri ne zatre značenje. Da "igra" ne postane samo ono-na-netu-zbog-čega-se-sa-šest-godina-pravi-fejzbuk-profil.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.