Najcitiraniji momenat iz vremena srednje škole. Svi ga se rado sećaju.
Pošto je planom i programom predviđeno igranje valcera u parovima i igranje svadbarskih kola u sekstetu i septetu, teli ne teli, mladi neshvaćeni buntovnici moraju da odigraju neku tačku za svog profesora.
Ma smešije i od regrutacije.
- Ajde sad postrojte se, tako, dobar, evo svekrvino kolo.
:počinje pesma, đaci odigraju dva koraka i prsoše u smeh:
- Profesore, Milena me vata za...oću da kažem, nije se za kaiš uvatila...
- Ćuti bre, Džipkoviću, sad ću te zgazim ko odžačar stepenicu, i nemojte više da se smejete...
(malo kasnije)
- Stani, stoj, stoj, ne valja, ti Saviću i ti Milena, onda Omerović i Dijana...auuuu, pa vas dvojica ste višak, nema veze, ti Grkajac i ti Džipkoviću za ručerde i igraj.
- Ali profesore, pa gde ja i Grkajac, pa on ima dva metra.
- Ćuti, Bojane, ti ćeš biti onda žensko u obe vežbe.
:gromoglasan smeh:
- 3, 2, 1 i...:počinje bečki valcer:
(posle 30 sekundi)
- Profesore, profesore, Ivana, zovi hitnu, brzo, profesore...
- Auuuf, beži bre Nikola, pusti me da se nasmejem, ja ovako nešto nisam video za celu moju karijeru, jao Džipkoviću koji si ti smešan lik, jebo te otac, evo ti pet odmah, samo nemoj više da igraš, umirem.
