To je bila najmasovnija zanimacija svih onih koji su bili djeca pocetkom rata i u toku rata, znaci ranih devedesetih.
Za potrebe ove igre si mogao imati drvenu pusku i to nepar primjeraka (obicno par komada letvica zakucanih tako da lice na kalasnjikov). Mada ni to nije bilo neophodno, jer si mogao samo prstima da "pucas", za one ciji muski rodiitelj nije zainteresovan za to cim mu se dijete igra!?! Nakon toga na obliznju livadu, napravi se nekako podjela u grupe i rat moze da pocne.
Naime, postojalo je pravilo "10 koraka". Ako je razdaljina manja - mrtav si, a ako si udaljen vise od toga mozes da bjezis. Stoga, najcesci problem koji se tu mogao pojaviti je kada se neki pacer pobuni da nije mrtav, nego samo ranjen!?!

Bila je to jedna od glavnih zanimacija mlađe dece. Naoružani drvenim pištoljima ili šakama sa ispruženim palcem i kažiprstom cilj je bio 'upucati' protivnika izgovaranjem reči: 'ta ta ta' . Takođe su često izbijale svađe ko je pre zapucao - ko je mrtav, a ko nije.