Igrati se vatrom

Čačkati mečku. Tražiti đavola.

E, pa još gore.

Od dana kada je Homo habilis prvi put kresnuo kamen o kamen i tako napravio varnicu kojom je opriljio desnu obrvu ( i nešto kasnije kad je skontao kako da je kontroliše), pa do dana današnjeg, Vatra je čoveku donela koristi više nego srpski košarkaši ''En-Bi-Ej'' ligi. Uz pomoć nje čovek se grejao, branio, slao signale, kovao oružije, pravio pečenje za 1. Maj i tako dalje. Ali, isto tako je vremenom saznao da Ona ima i svoju tamnu stranu.

Elem, čovek kao nepromišljeno i veoma pohlepno stvorenje uspeva ponekad da presisa i da preforsira svoje resurse, ili jednostavno svoje mogućnosti. Tada, kad je obrnuo krug, dolazi do velikog preokreta i situacije nad kojom više nema kontrolu. Tad' đavo dolazi po svoje i od čovekovog vernog saveznika napravi ljutog neprijatelja u obliku vatrene stihinje koja se velikom brzinom širi i guta sve svojim ognjenim čeljustima. Jadnom čoveku ostaje samo da u'vati džadu i ne okreće se...

Danas u modernom društvu, kada su ljudi dostigli vrhunac u međusobnoj komunikaciji, i kada zavise jedni od drugih više nego ikad, ovaj izraz ima novi oblik ali isto upozorenje. Tako da danas čovek svojom gorepomenutom nepažnjom i pohlepom može napraviti čovekoliku vatrenu kuglu od svog mirnog, pažljivog i vernog prijatelja, kolege ili bračnog druga. Hteo je previše, prešao je granicu, podlo iskoristio priliku, naterao ga/je da izgori i više nema nazad. Jebiga.

Zato pamet u glavu i ''čuvajte se besa strpljivog čoveka''. Bilo da se igrate sa vatrom ili plešete sa Đavolom, ako priđete suviše bilzu, opeći ćete se.