To je bila najmasovnija zanimacija svih onih koji su bili djeca pocetkom rata i u toku rata, znaci ranih devedesetih.
Za potrebe ove igre si mogao imati drvenu pusku i to nepar primjeraka (obicno par komada letvica zakucanih tako da lice na kalasnjikov). Mada ni to nije bilo neophodno, jer si mogao samo prstima da "pucas", za one ciji muski rodiitelj nije zainteresovan za to cim mu se dijete igra!?! Nakon toga na obliznju livadu, napravi se nekako podjela u grupe i rat moze da pocne.
Naime, postojalo je pravilo "10 koraka". Ako je razdaljina manja - mrtav si, a ako si udaljen vise od toga mozes da bjezis. Stoga, najcesci problem koji se tu mogao pojaviti je kada se neki pacer pobuni da nije mrtav, nego samo ranjen!?!
U lijepa vremena prije rata, djeca su se igrala "kauboja i indijanaca" i najveci problem je bio ko ce da bude kauboj a ko indijanac.
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Ja sam i dan danas Indijanac :))+
Neki su to zvali Kr kr, verovali su da je to onomatopeja pucanja. Mene je to smaralo... +
Ja kad sam igrao nije bilo pravilo 10 koraka, nego samo da se razbežimo, pa se posle tražimo
+