Završni argumenti u "neću ti kažem-kaži mi" smorologu. Dešava se između aktera, koji se može pohvaliti vrlinom "brža mi pamet od jezika", pa na vreme iz mozga pošalje svome laprdalu komandu da zaveže, i aktera koga krasi razvijena intuicija za početak škakljivih tema i jače svađe u najavi, a provokacija mu je duševna hrana.
- Auuuu, kakva je ova Selma, razbucao bi' je k'o Hirošimu.
- 'Ajde bre ne sviraj! Čak i kada bi ti došla na izvol'te, tvoj ponos bi bio kao visibaba posle proleća.
- Ko-ko-ko-ko-kodaaaaa! Kad te do'vatim ima da ti poremetim i kompas, i unutrašnji toplomer, i sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem, i taj tvoj glupi smisao za humor.
- Hahaha, uh uh, premrla sam od stra'. Rekla bi' ti nešto sad, al' bolje da ćutim, hihi.
- Reci slobodno, 'ajde.
- Neću sad.
- 'Ajde bre, pucaj.
- Ma neću, kad ti kažem, nebitno je.
- Pa kad je nebitno, što ne kažeš?
- Dobro, bitno je.
- Tim pre, zar je dotle došlo da prećutkujemo bitne stvari?
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.