To su dva ekstrema između kojih se svi mi nalazimo.
Prvi nije ništa posebno doživeo, jer kad je trebalo živeti on se bojao, nije smeo da priđe Milici iz drugog dva iako je po celoj školi pričala da bi ga poljubila u usta, nije smeo da gađa komšiju jajem kad je ovaj izbušio specijalku za fudbal, nije probao travu, nije ni alkohol. Slabo je izlazio, jer je morao na vreme da preda seminarski iz Ekologije, a kada su svi išli na ekskurziju on je išao na selo da pomogne dedi da muze jedinu kravu koju ima. Imao je jednu devojku, dugo, onda ga je ostavila jer je bio previše dobar za nju. Oženio se prvom sledećom. Osnovao je porodicu i skontao je da je bio samo još jedan alat za produženje vrste. Počinje da savetuje omladinu da ne idu njegovim stopama, da se zajebavaju, da žive život punim plućima. Ko posluša taj savet, ne može a da ga narod ne krsti onim drugim terminom, to jest budala.
Goran: E zvao me ćale da dođem u Prag, naš'o mi je posao žigola u nekom džanki baru, kaže da ima para ko blata, a i jebe neke crnkinje ako prebaci normu, aj ideš sa mnom?
Zlatko: Ma ti i tvoj ćale ste budale, ne mogu ja, moram da idem u Prokuplje na parastos, prababi dajemo 30 godina, a posle toga moram da uradim neki seminarski, prijavio sam se na sekciju iz Biologije.30 godina kasnije:
Zlatko: Sine, idi jebi nešto, šta buljiš u taj kompjuter?
Goran(telefonom): Halo sine? 'Ajde ljubi te tata sedi na avion za Sidnej, evo me u bolnici pa da me posetiš, ne ginu mi invalidska kolica . . . ne nije me niko prebio, pao sam sa kengura. . .A JEBO SAM GA! Pa jahao sine . . . I molim te ponesi par kila vutre nema ovde ni za leka, ima da se obogatimo.
