Oво је узречица са којом имате највише прилике да се сретнете. Појам саме ове речи користи искључиво млађа популација вама драгих људи, и то у тренутку када од њих нешто тражите, а они покушавају да вас на фин начин скину са курца, јер их таква врста даљег дијалога смара. Такве особе су најчешће у вашем окружењу, а да тога ни сами нисте свесни.
Причају кумови телефоном:
-Куме,јел имаш 2000динара на зајам, хитно ми треба враћам на плати?
-Има се те робе...
-Куме не треба ми никаква роба, не знам коме другом да се обратим. стварно
-Кажем ти има се те робе...
-Дај куме, каква те роба спопала, гори ми под ногама јел имаш да ми даш или не,да знам да се сналазим на другом месту.
-Иди бре у пизду материну, ако ти кажем има се те робе то значи да имам пара,али ме таква глупа питања смарају и дижу ми притисак.
-Извини куме ја сам мислио...
-Шта си ти мислио, сад нећеш добити ни 20динара.
ту ту ту (спуштена слушалица)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Prva rečenica?