Осећај који прожима постерџију у хладним бесаним ноћима, ноћима пуним вапаја и туге за изгубљеним, ноћима у којима се буди ознојен док чврсто трза постељу док не схвати да је то само сан. Ружан сан.
Постерџија: О де си брате, шта има, што си тако снужден?
Ортак: Оставила ме риба.... Сад знам како је имати па немати.
Постерџија: Да да, знам како ти је...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.