Indirektan govor

Београџанска слава. Професори, доктори, лекари, учитељи за једним столом. Не слушају се Цајке, Рајке, Снајке, не држе се лактови на столу, не ископавају се остаци прасетине између зуба поломљеном шибицом. Све је углађено и на нивоу.

Господин: Човек треба да живи живот, да пази на себе, да води рачуна о својим потребама, јер је живот кратак и треба га лепо проживети.

Шта чује клинац: Бла, бла, живот, трућ, трт, мљац, трућ, проживети. (шта значи кој` мој "проживети"???)

Шта чују остали старији за столом: "Најебао сам као жути пазећи да испуним све оно што је моја жена желела, а она се појебала са поштарем и ја сам јој опростио."

Друга госпођа преко пута гледа како његова жена не сме да писне и заузима залет да се најебе милосне мајке и њему, а у бришућем налету и свом мужу.

Госпођа: Јесте, тачно, добро кажеш Милораде. Треба ићи по семинарима, по састанцима, јести, пити (шутира мужа испод стола), пушити, ноћити по хотелима са колегама и колегиницама (погледом стреља све мушкарце редом за столом) а не седети кући, чувати децу, ићи на посао док други јуре каријеру, доносе прљав веш и развлаче се по кући. И када се цев на судопери запуши, нема ко да поправи, него мораш да зовеш неког са основном школом да засуче рукаве, легне и поправи ствар. (Мук. Нико не сме да писне, само се жене смешкају очима). Но, да не јадикујемо, нисмо деца да кукамо, време иде даље. Живели! (диже чашу и смешка се).

Превод изреченог: Шта сте јебали - јебали сте. Ваше време је прошло. Сад вам је остало само да пијанчите и ждерете, а ако будете много срали, најебали сте само тако и то на толико много начина да би се и Данијела Стил уплашила од заплета и наставака које можемо да вам приредимо.

Госпођа: Него, шта мислите о 50 нијанси сиве?

Превод: Најебали сте у најави!