On se spušta. Brzo i efikasno. Sa nebeskih visina do nivoa mora, munjevito, elegantno kao vetar. Neverovatno. I intezivno. Posle svakog njegovog spusta, ljudi unezvereno gledaju oko sebe, bez ikakve mogućnosti da poveruju u ono što su upravo videli.
A onda... Otežano dišući, pokušavaju da dođu do daha. Količina transfera blama kojom Stenmark zrači je prosto neprocenjiva. Nema te situacije i kul trenutka koji on ne može da učini još lepšim. Drugima. Sebi ga upropasti. Rođen sa jednim talentom, i od njega ne diže ruke. A to je samoispaljivanje.
1 - Ćao lepa. Šta se radi?
2 - Ćaoo (vidi neko skupio muda da mi priđe)... Evo ništa odmaram. Šta ima kod tebe?
1 - Evo ništa vratio se sa puta i tako.
2 - Oo, voliš da putuješ?
1 - Pa da, a ti?
2 - Naravno. Obožavam da idem po različitim zemljama, upoznajem različite kulture i tako to, obišla sam dosta stranih zemalja. Jesi ti bio nekada preko grane?
1 - Jesam, jesam. U Trebinju.
2 - A?! Beznadežno. A koju muziku slušaš?
1 - Pretežno Massima Savića.
2 - Je l' ti postojiš, jebote?
1 - Ne razumem pitanje.
2 - Ništa, ništa, jednog dana će ti se samo kazati. Odoh sada, žurim. Moram da vodim hrčka na šišanje.
