Inspektorska tragedija

Млад, перспективан младић, тек завршио колеџ са двоцифреним просеком проналази свој животни позив и запошљава се у Федерални Биро у Њујорку као асистент главног инспектора.
Филм је типа акциони. Прште метци на све стране у њујоршким вукојебинама и гетоима, док њих двојица са ентузијазмом србина кад му опсујеш мајку и дете нерођено, решавају сваки случај, приводе свег чамуге, и испитују их у затамљеној соби уперивши им лампу у очи.

Већ су се зготивили. Мали је послушан. Ветеран је добар учитељ.
Али, на ред је дошао најтежи случај у филму. Серијски убица оставља брабоњке у ушним шкољкама својих жртава и сакрива сваки траг веома професионално. Чак ни инспектор ветеран се скоро није сусрео са оваквим случајем.

Пролазе недеље. Дане су проводили спавајући у полицијском Форду из '87 испијајући кафу из кафане оближњег села. Неиспавани и изморени, решавају да оду на који дан својим породицама и среде се мало.
Али не...
У том тренутку добијају дојаву да је баш на који километар од села у ком се налазе, серијски убица поново дејствовао.

Хитро одлазе до места злочина и приметивши починитеља саопштише му ватрену паљбу.
Убица бива погођен, али последњим атомом своје енергије, потеже обарач и буши срчани мишић младог асистента.
Ветеран пада на колена и проверава пулс колеги. Долази појачање. Али касно.
Почиње тужна музика. Црнило.

Следећа сцена, савршено покошено, симетрично гробље. Са идентичним надгробним споменицима, препуно људи у црном. Поп научио напамет похвале и тарлаче их без грешке као да му је стварно значио тај човек.
Ветеран стоји са стране, и каменом фацом посматра обред.

Прозборивши пар мудрих и осећајних речи, одлази у свој Форд и шаље надређеном поруку да му следећи пут пошаљу спретнијег и способнијег човека.