То је оно што је имао Пеђа Стојаковић кад је био мали. Покушао је да буде каратиста, кошаркаш и још доста тога али му није ишло. Говорили су му да боље батали то и посвети се на пример пецању или нечему што би му боље ишло. Али не, Пеђа не одустаје тако лако. Он је имао то у себи, тај инстинкт који га је гурао напред и уливао му веру, а Богами и наду.
Предосећање нечег доброг по нас. Уверен си да те не може преварити, али и поред тога деси се да те изда. Можда људи којима се то деси нису довољно веровали у то стање духа као наш славни кошаркаш који је због њега данас ту где јесте.
Шта год да ти се дешава у животу и шта год да ти људи причају, ти требаш да будеш свој и да следиш своје инстикте.
Ово је била добра ноћ предосећао сам.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.