Intelektualna prostitucija

P(r)odati svoj um i obrazovanje za šaku dolara...ili dve. Preći preko ličnih, moralnih, klasnih i ostalih ubeđenja i staviti se u službu onih koji ista shvataju na neki svoj izopačeni način.

Na kraju krajeva: živi li čovek od ubeđenja ili od 'leba?

U principu - jedna intelektualna prostitutka živi uzvišenim rečima zastupajući niske interese i pobude a koliko je to gorak način ishrane verovatno najbolje opisuje svedočenje čuvenog ruskog kompozitora, Dmitrija Šostakoviča, koji je u Staljinovo doba posleratnog soc-realizma bio jedan od mnogobrojnih sovjetskih umetnika koji su, primorani od strane režima i u strahu za sopstvene i živote svojih porodica, svojim delima slavili isti i njegovog krvavog lutkara. Naime, nekoliko godina posle smrti Staljina i konsekutivnog oslobođenja od tzv. "partijskih obligacija", Šostakovič je jednom prilikom izjavio: "Godinama nisam smeo ženi i deci da pogledam u oči. Ne mogu to da vam objasnim...Dolazio bih kući s posla i odlazio pravo u svoju radnu sobu. Jedan dan je došao Maksim (sin) i rekao mi da se ženi. Podigao sam pogled i shvatio da je u međuvremenu odrastao. Osećao sam se u to vreme kao kurva, samo što me pritom nisu ni plaćali..."

---------------------

- E, brate, ćeš sa mnom i Goksijem kod Marića na snimanje "Ćirilice", plaća lik 500 đunti?
- Brate, 'el ti delujem ja kao neko koga uopšte interesuje ta intelektualna prostitutka ili, fazon, imaš krucijalnih problema u percepciji?
- Ne, tebra...al mi deluješ k'o neko kome pod hitno trebaju nove gilje, pa makar i kineske, ove samo što ti nisu progovorile, raduljica...
- I to što ka'eš...