Novi simbol ultramačoizma u nekom virtuelom prostoru. Bludni sin za tastaturom. Antiheroj modernog društva i krajnji stadijum buntovništva... ali ono kao. Njega za sve boli kurac, ali mu nije mrsko da o tome piše.
On hejtuje, ali ne onako ravnodušno, već istinski mrzi. Njega ne zanima što nekom detetu treba nova jetra, ili što u gradu blizu njega ljudi štrajkuju sekući prste ruke svoje. Sve to iritira njega i ulazi u njegov hejt zoun. On se ne kupa i to ne krije. Čak naprotiv, on se time ponosi i baš ga briga. I tako smrdljiv, on je ekspert ženskih šupljina i ispupšina, kao nijedan u Armanijevom parfemu okupani drkoš. On je istinski butnovnik. Njemu ne treba neki mračni metal da ne bi prao kosu i zube. Matorci mu ne mogu ništa, samo mogu da mu daju kintu za pljuge i da odjebu. On u školu ne ide, jer mu ona ne treba. Život se ne uči, život se živi. Kad bi samo tako bilo...
U stvarnosti, on je fin momak s pristojnim rečnikom. Roditelji su mu lekari il' advokati. Student je bolji od prosečnog, na fakultetu ga svi vole i smeju se njegovim forama fabrikovanim iz snobovskih filmova Vudija Alena. Ali, kad Erik popuši bananu postaje - internet klošar.
- Sine, idemo li kod ujaka? Doneo je slike sa svom prvog nastupa s Filharmonijom, pa je rekao da bi voleo da vidimo.
- Evo, mama, samo da prijavim ispit preko sajta fakulteta...
:seda za tastaturu:
- Hehe, treba da se vidim s nekom ribom koju sam upoznao na (rendom sajt). Kaže da joj gotivan moj blog. Odo' da se kupam, vidimo se.
- Šta ima da se kupaš? Ja se nisam kupao tri dana. Ionako kučke vole masnu prangiju. A i šta pričam vama kad ste pederi.
:glas iz predsoblja:
- Antonije, ideš li?
