Atmosfera koja se stvori kada na nekoj svirci dođe malo ljudi.
Proljeće godine 2010-e.Četvrtak veče,konačno i u moj grad dolazi kultni bend Pero Deformero .Ali ubrzo svi shvataju da će svirka blago rečeno slabo posećena.Naime u desnoj sali kluba Magic(koja inače može primiti 300 ljudi)došlo je samo 20-25 ljudi Konačno ulaze i članovi benda,ali sasvim opušteno primaju slabu posjetu:
Gitarista:Dobro veče,molim vas za strpljenje,sad će pjevač.Naime ima problema obezbeđenje sa publikom takoda će malo trebati više vremena da prođe do bine.
Poslije nekoliko minuta dolazi i pjevač Goran na binu i opušteno započe razgovor sa publikom:
-Dobro veče.Šta je ovo kod vas?Jedva sam prošao od publike.He he,šala mala.Nema veze,ovako je bilo i na našoj prvoj svirci,možda je čak i manje bilo ljudi,tad nas je bilo negdje desetak računajući čistačiću i konobare.Nema veze,Volimo mi i ovako svirati,,opuštenije je.Stvorila se intimna atmosfera.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Takve su neretko najbolje svirke +
Vala baš Shermane
Carski!
da da da, toe to, htedoh da proverim ima li
++