Invalid za život

Живела тетка у Немачкој, бака, дека, мама и тата. Зашто да радим када 5. и 25. легне нека плата, или пензија, или честитка из Немачке? За кафу и кафану ћу имати. Професори ме мрзе, па у средњој једва крпим за три, а и ако упишем факултет, план ми је да добро проживим најбоље године, јер можда сутра умрем и и даље ме професори мрзе, јер је прошло три године, а ја сам једва уписао другу годину. Кад коначно завршим, држава ми је крива што ми је 10 година плаћала субвенцију за превоз, мензу, смештај... Моји се упокоје; ја наследим кућу и нешто имовине на селу. Да бих наставио да живим како сам навикао, полако продајем једно по једно, јер до сада нисам радио- не знам ништа да радим, а срамота ме да почнем од нуле, јер нисам ја учио факултет да бих прао чаше у кафићу. Кад све распродам, схватим неке ствари. И даље није касно. УВЕК ИМА ВРЕМЕНА ЗА НОВ ПОЧЕТАК. ,,Једини посао, који се почиње са врха, је копање раке"