IQ manji od broja obuće

Флоскула за исказивање изразитог мањка интелекта.

Актер ове приче једноставно је тупав. Пањ. Балван. Идиот. Још од најранијег детињства није показивао апсолутно никакво интересовање ка неком виду стицања знања. Штавише, врхунац његовог дана би био када успе самостално обавити физиолошке потребе, на месту намењеном за то. Прање руку и облачење након свршеног чина је недостижно, да се не лажемо. Треба бити задовољан и малим стварима.

У обданишту је редовно гурао коцку у круг, јео лепак и користио руке као есцајг. Његови родитељи, чији је он нуспроизвод, су били приморани да га воде за руку до пунолетства. Тада је психички сазрео да, са поносом, сам иде улицом. Касније је скапирао да постоји нешто што се зове семафор и пешачки прелаз, након чега се необјашњиво хистерисање околних пролазника у знатној мери смањило. Он не зна зашто, али му је драго. Сада живи нормално, воли све што воле млади и жели да постане полицајац.