Irelevantnost srpskih poslovica i izreka

"Ако будеш мост, свако ће да те гази."
-Газиће те данас брале, па макар летео суперсонично.

"Сваки је генерал после рата паметан"
-У неким случајевима и слободан.

"Брат је мио ма које вере био."
-Једна од најсмешнијих. Рече Србин између "нож жица сребреница" и "уби закољи да шиптар не постоји".

"Више је људи помрло од јела и пића него од глади и жеђи."
-Контра, Вуки, контра.

"Вук длаку мијења, али ћуди никада."
-Вук можда не, али његове умотворине и те како.

"И најмудрији да прода све што има, не може да купи све што нема."
-Убоо. Риспект!

"Во се веже за рогове, а човјек за језик."
-Човек се данас обично везује око зглобова на рукама, па иза леђа, а са волова смо прешли на прасиће, исплативији су.

"Дрво се на дрво ослања, во на вола, а човек на човека."
-Срање. Наиме, дрво се на човека ослања, зарад енорме количине штетних гасова коју испуштамо у атмосферу, па јадно дрво не мож' проветри бре све то, са добром шансом да се сви погушимо. Волове смо, у животињском облику, истребили из разлога што: кој ће нам курац, а човек се обично ослони на неког човеколиког вола који га пре или касније зајебе.

"Дуг је зао друг."
-Нетачно. Толико је присутан у данашњој свакодневници па се може слободно рећи да нам је свима најбољи друг икада.

"Ђеца су као роса."
-Јесу. Често се могу видети у раним јутарњим часовима како падају по трави.

"Много знати, значи пре времена остарити."
-Тачно, једино ако се узме у обзир следеће:
Остариш - умиреш - смрт;
Пре времена остарити - старост - смрт;
Данас много знаш - младо или старо - оде слепоочница - смрт;

"Поп ђаку, ђак црквењаку."
-"Веронаука".