Ispaljen ko Goran

Lokalna manifestacija tipa ''Dani tog i tog''.
Pored standardnog KUD programa i školskog hora, gostuje i OK Band. Ortak koga zovu Šulc, a inače teško spadalo, i ja, muvamo se u bekstejdžu bine postavljene na sred centra. Pred binom sredovečne tetkice, bake i mladje maloletnice cupkaju da čuju umilni Goranov glas i da ih pogleda i namigne, pa da mogu kući u vlažne snove.
Na bini tonci šteluju tehniku, a na kegurovo jen... jen... dva..dva... test... test... selektirana publika počinje da piška firnajz i da se čudi kako tu pesmu ne znaju (biće de je sa novog albuma pa zato) Lakonogi i nasmejani lider interplanetarno popularnog OK Benda strčava se niz stepenice i prolazi kraj nas na 4-5 metara.
Šulc me mune laktom i kaže: Paz' sad foru...
-Eeej Gorane brate stani sekund!
Nasmejani i ljubazni Goran zastaje...
-Gorane jel može jedna slika? (vadi mobilni)
-Naravno da može...
Šulc mu daje mobilni sa uključenom kamerom i trkom se vraća kod mene, grli me, baca kez i kaže mu: Aj' sad slikaj!
Malo je reči da se adekvatno opiše ta zblanuta Goranova faca, i koliko mi je samokontrole trebalo da ne počnem da vrištim od smeha dok nas ovaj ušokiran fotografiše. Dugo je posle među nama kružila interna šala za svaku ispalu ''Navuko ga k'o Šulc Gorana''