Nezaobilazan deo u ostvarenjima koje štancuje španska televizijska produkcija je i taj gde jedan od glavnih aktera mora, da mu jebeš mater, da se ispovedi u nekoj obližnjoj crkvi, ne bi li lakše spavao i ne bi li mu Bog oprostio za sva počinjena nedela. Taj akter često je žena, počinitelj višestrukih ubistava, koja još nije uhvaćena, ali bitno da je sahranila pola ulice, dok se druga polovina boji da je prijavi, da ne završi kao prva polovina, koja se, nedužna, oprostila od ovozemaljskog sveta i postala sastavni deo zemljine kore. Ali bukvalno.
Nekada su ta ispovedanja iskrena, nekada da zavaraju trag, a nekada i da bi popu izdeklamovali celu istinu, pa i njega, jadnog, poslali međ' svece.
Ograđeni nekakvim pregradama gde je teško i videti sa kim divaniš, desi se da glumica pusti i neku suzu, a sve sa uverenjem da joj je zaista žao ubijenih golokurana, dok padre, slušajući spiku nečastive, pokušava da razume počinjeno i razumnim komentarom i savetom joj ipak stavi do znanja da je ne opravdava, ali da će sve biti u najboljem redu ako pre spavanja očita par molitvi i iskreno se pokaje. Naravno, te savete će joj reći ako preživi.
Ja ne mogu, a da ne povučem paralelu između ispovedanja u španskim serijama i kako bi to izgledalo u srpskim krajevima, da se ona zaista događaju i u tolikoj meri.
-Padre, moram da se ispovedim, zato sam i došla. Huan Hose Manuel Karlos de la Rodrigez. Ubila sam ga... I njega i njegovu bivšu devojku... I kuvaricu, baštovana i bravara... Padre, molim za oprost. Teško mi je, jako mi je teško.
-Ne mogu da te opravdam nikako. Ali, ako se iskreno pokaješ, možda i ima spasa za tebe. Pre spavanja se moli za njihove duše i osetićeš prosvetljenje i ispunjenost. Pet Zdravo-Marija uveče, i skinućeš sa sebe teret i oklop zlobe koji te trenutno remete.
------------------------------------
A srpska verzija, s tim što je glavni akter muško:
-Oče, grešio sam.
-Da čujem.
-Varao sam ženu.
-Realno, ko nije?
-Svoju...
-Pa ne'š moju.
-Sa njih pet oče...
-Ja sam sa njih petnaest, bila neka žurka.
-Oče, ona to nije zaslužila, shvatite me.
-Moja jeste, zato je sutradan i skuvala kafu meni i jednoj Ljubici tu iz Karađorđeve.
-Oče? Oče, ne osećam se dobro.
-E, moram ti reći Simo da i mene nešto probada tu kod plećke.
-Mene boli srce Oče. Duša i srce.
-Zeznuto je to Simo, zeznuto. Još ako žiga, iju.
-I šta mi Vi savetujete Oče?
-Da uzmeš nitroglicerin, dušu dalo ako imaš neku smetnju u radu srca, tipa neke aritmije, ne d'o Bog anginu pektoris, pu, pu, pu.
-Ništa Oče, idem ja...
-Ajde, ajde. Nemoj se nervirati, jebež ga.
