Ispovedanje u španskim serijama

Nezaobilazan deo u ostvarenjima koje štancuje španska televizijska produkcija je i taj gde jedan od glavnih aktera mora, da mu jebeš mater, da se ispovedi u nekoj obližnjoj crkvi, ne bi li lakše spavao i ne bi li mu Bog oprostio za sva počinjena nedela. Taj akter često je žena, počinitelj višestrukih ubistava, koja još nije uhvaćena, ali bitno da je sahranila pola ulice, dok se druga polovina boji da je prijavi, da ne završi kao prva polovina, koja se, nedužna, oprostila od ovozemaljskog sveta i postala sastavni deo zemljine kore. Ali bukvalno.
Nekada su ta ispovedanja iskrena, nekada da zavaraju trag, a nekada i da bi popu izdeklamovali celu istinu, pa i njega, jadnog, poslali međ' svece.
Ograđeni nekakvim pregradama gde je teško i videti sa kim divaniš, desi se da glumica pusti i neku suzu, a sve sa uverenjem da joj je zaista žao ubijenih golokurana, dok padre, slušajući spiku nečastive, pokušava da razume počinjeno i razumnim komentarom i savetom joj ipak stavi do znanja da je ne opravdava, ali da će sve biti u najboljem redu ako pre spavanja očita par molitvi i iskreno se pokaje. Naravno, te savete će joj reći ako preživi.
Ja ne mogu, a da ne povučem paralelu između ispovedanja u španskim serijama i kako bi to izgledalo u srpskim krajevima, da se ona zaista događaju i u tolikoj meri.