Манифестација која се данас прави само да се поврате паре.
Па јес ти нормалан Милораде, како да правимо сину испраћај кад је војска укинута, смејаће се село?
Цврц Милојка, да им не би јеб'о мајку ја. Па ја био на испраћаје код пола села и давао и шаком и капом, а они да се извуку, 'оће до мојега.
Ispraćaj je uz vencanje i krstenje samo srce narodnih veselja. Tu se ne stedi. Pripreme su obimne, i zahtevaju zavidno poznavanje matematike i rodoslova. Kada svetkovina konacno pocne, mesto odrzavanja (najcesce sator) pretvara se u bojno polje, da mladi junak vidi sta ga ceka na braniku otadzbine. Puca se, srca leti na sve strane tako da bi strani posmatrac pomislio da je u toku dramatizacija neke bitke koja se otrgla kontroli. Naravno tu je i ziva muzika sa vojnom "pokazacemo mi njima" tematikom. Obicaj je i da se vojniku daruje nesto novca "da se nadje".
Nakon svega, regrut jedva ceka da se javi u kasarnu i dobro odmori od prve bitke.
1) Sporedna uloga Ispracaja je i da domacin organizator pokaze kako mu dobro ide, narodski receno da "zajebe" sve ostale
2) Muzicari zaduzeni za stimung na ispracajima narocito moraju znati puno odgovarajucih pesama, jer su rodjaci koji narucuju pesme po pravilu mortus pijani i nose utoke
Некада је полазак у војску било као нове рођење. Кад син оца Милутина, пуковника у пензији, и Руменке, праве српске домаћице, добије позив за војску, почињу припреме. Прво отац, онако мушки пољуби сина и да му пар војничких савета, а онда мајка изљуби свог сина јединца. Онда зову сву родбину, пријатеље, комшије на испраћај. На испраћају пола њих никада ниси ни видео, али боли те уво, сви ћушну који динар. Огромно је славље, људе не можеш побројати, а слави се као да је свадба. Сви бивши војници ти причају како ћеш сада постати мушкарац. Такође је било популарно да те девојка чека да се вратиш из војске, па ако ти буде верна можеш да се жениш, а ако није кажу да те није ни била вредна, ожениће те они, ништа си ти не брини.
Сад тога нема јер су укинули војску, али мит том о времену још се препричава а неки се још сећају и свог испраћаја или нечијег на чији су ишли. Нема више онога Како ћеш у војсци?, нема више преображаја у мушкост, нема више девојка која те чека, него те вара док си још ту, нема више оног златног времена.
Dan kada je svima do jaja,sem tebi,koga ce za par dana da guze.
Dan kada su svi veseli i pijani,sem tebe,koga ce za par dana da guze.
Nekadašnja proslava, koja ako se napravi, sin je u obavezi da posle nje ode na služenje vojnog roka. Zbog neimaštine para poslednjih godina, ove proslave su izčezle, pa je iz tog razloga ukinuto služenje gore pomenutog.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.