Ispraćaj na ekskurziju

Dogadjaj koji svi učenici dočekuju sa prezirom. Znajući da neće moći da izbegnu prisno pozdravljanje (ljubljenje u obraz) sa roditeljem koji ih prati pred društvom, nervozno cupkaju u kolima do mesta polaska. Dok se čeka mučenik/mučenica koja kasni (obavezno postoji takav primerak) i koje čeka cela ekskurzija, roditelji idiotski mašu na svakih 30 sekundi svojoj deci kako bi im dali do znanja da su još uvek tu, iako njih iskreno zabole... uvo. Nakon izvedenog čina pozdravljanja i dočekanih mučenika, autobus polazi. Paralelno sa autobusom se krecu i roditelji, saplićući se jedni o druge, zahvalni Bogu što su se rešili iritantnih pubertetlija bar na par dana, a ubedjeni da su ipak uverili iste da će im nedostajati. U autobusu nastaje trans u sled kojeg se sve potresno u vezi polaska zaboravlja i dolazi period ekskurzije kojeg se kao i većina ne sećam. Taj period počinje zvukom otvaranja limenke.