Radnički izraz za blebetanje brez smisla, ili teško proseravanje, najčešće intelektualnog tipa. Obično se osoba koja smara govorom toliko trudi da ne serenda, ali, nažalost, lingvičke sposobnosti su i dalje loše, pa usiljene reči zvuče kao namučen prdež, a ceo govor se pretvara u blagu gasnu serendadu, odnosno efikasnu uspavanku.
-Eeee, Mile moj, vidiš kako je jesen lepa? Lišće kao od zlata, čuje se tišina koraka, i lepi cvrkut ptica... Uskoro će sve ulice dobiti taj čarobni, zlatni prekrivač. U pozadini čuješ i potok kako žubori i...
-Moju matoru kako gađa ono čudo od kera papučom da odbrani našu kuju Žujku u teranju. A to ti nije bio potok, govedo matoro, nego komša Pecikoza prazni septičku jamu. Isprdeo si tešku uspavanku, šta je bre sa tobom?
-Ma, pokušavam ovom mom malom da napišem sastav na temu ''Jesen stiže''.
-O, hvala Bogu, još sam pomislio da si pokušao da pišeš, mada bi imali taman papira za dupe i potpalu. Ćuti i daj da utovarimo ovaj ugalj, a malog pusti da radi sam, ima taj više vijuga od njegovog matorog, al' mora da se nauči radu, dovlači ga ovamo da donese pivo.
