Mesto ispred kultne kafane u gradu, gde svake noći, kao sinhronizovane grupe ljudi izlaze da isprazne svoje utrobe umorene besomučnim ispijanjem i slušanjem pevaljke, pritom izazivajuci zabezeknute poglede i povike zgroženih prolaznika koji su se tu zadesili.
Vrata (trassss)
Izlaze Mićko, Dejan, Milan, Saša i Ksenija (da, da i ona, nju je dečko nogirao)
Guraju se ko će se prvi dohvatiti ulične rasvete jedinog sigurnog oslonca u tom trenutku, i počinjeeeee.
Mićko - možete videti da je jeo sarmu a pio crno vino...Dobitna kombinacija za divnu bordo boju.
Dejan - veliki fan brze hrane iz svoje utrobe ispušta sareni mlaz pice i kuvane rakije.
Milan - mamina pita sa zeljem i belo vino daju odličnu boju masline.
Saša - ooo, pa njegov mlaz šara pločnik oker bojom kombinacije piva i boranije.
Ksenija - pa, očekivano gomile sladoleda kojim je utapala tugu, poneka liska zelene salate i sve od navedenog, jer se tuga u svemu utapa.U pozadini čuju se psovke o široj i daljoj rodbini, pitanja da li imaju roditelje i konstatacije o dekadenciji današnje omladine. I konačno sirena, to crveno beli kombi održavanja dolazi po njih da ih vodi na mesto drugog nastupa.
