
Некада је реченица "Сређен као држава" била репрезентативна метафора за неког ко је, пре свега, успешан домаћин, па му је све цакум-пакум.
Данас, поређење са државом не представља баш позитивну одлику. Користи се за оног што не ради ништа, а притом позајмљује паре на све стране и константно пропада.
Иван и Петар
И: "Воздра, роПе! Јеси ли видео Марка малопре, само што прође?",
П: "Павловића? Ма, терај га... Претпостављам да ти је тражио и кинту неку?",
И: "Јесте, јбт! Нисмо се видели 100 година и одма' ми као успут тражио да му позајмим нешто...",
П: "Знао сам, и мени је пре неки дан. Каже ми његов буразер да ништа не ради, само спава по цео дан као мрцина и гребе се за кинту, коју после потроши на неки алкохол. Исти је к'о држава!".
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
tuzno ali istinito +