Fuzijom nemačke efikasnosti i ruske trajnosti po cenu izgleda nastala je serija nakaznih proizvoda sa izuzetnim vekom trajanja od kojih je najbizarniji primer plastični Trabant, i još uvek se mogu naći neki koji su uspešno odoleli zubu vremena (ali ne i svinjskim zubima). Danas se po fiokama mogu naći zarđali otvarači za konzerve ili flaše, noževi i druge alatke made in DDR koje funkcionišu mnogo bolje od nov-novcatih proizvoda iz topšopova.
Kada bi jednom kupili istočnonemački alat on bi trajao barem 15-ak godina i ne bi bilo potrebe da se kupuje novi. Upravo zbog toga su i propali.
