Propao tim. Šesta liga, podregion: prekoputa Mićkove pekare. Livada kru. Golmana su našli na rasprodaji starih stvari, a odbarnu su pohvatali po parku, jer, jelte, stoje k'o usrani golubovi dok se lopta nonšalantno kreće iz noge u nogu igrača protivničkog tima. Pripreme za sezonu nemaju. Sreća je i ako se odigra cela sezona, jer ipak, nisu roditelji svakog igrača raspoloženi za ovakav vid igre. Glavni strelac im je četrdesetogodišnjak sa veštačkim kukom i gadnom navikom da se pokači sa igračima na terenu. Kako tuđim, tako i svojim. Ume i da zavali ponekog sa tribina, ako iko posumnja u njegove golgeterske sposobnosti. Crvenih kartona nema. Poneki žuti. Jebiga, barem se sudija najede sa pobedničkom ekipom posle zadnjeg zvižduka. Stadion pozajmljen od lokalnog bogataša, kad ne izvodi stoku na pašu. Ne žali se niko, imaju sveže popasenu travu za džabe. Formiranje lige je u toku već par godina, s tim da bi oni, kao jedini tim sa više od 11 igrača i manje od 5 redovnih posetilaca kafane, odma bili prvi na tabeli. Ako i dođe neka teža utakmica sa, ne daj bože, susednim selom, svi u klubu su napeti. Niko ne zalije noć pre, čak ni ne gledaju tiket koji stoji pored uključenog teletexta. Kuku lele ako izgube u ''derbiju''. Celo naselje ih ismeva, a komšije ne svraćaju par dana na kafu i lokalni trač dana. Ali njih nije briga. Oni su i dalje ponos i dika cele mesne zajednice.
-Milutine, oko lokve, Milutine! Pa de ćeš u baru s loptom! Vadi je iz bare! Da obrišeš o dres, da je osušiš? Pa ajde, ali izlizaćeš nam sponzora! Izvini Mišo, šta da mu radim, vidiš da je već obris'o,propalica,ko njegov otac!
-Ajde, ajde, vuci ka golu! Jel može neko da istera one dve krave kod našeg gola? Pasu nam stativu. A jebem ti i ovo, odo da radim za susedno selo, oni barem imaju onu jednu titulu u Međubunarskom Kupu.
