Toliko je njemu tamo tesno. Želi da napusti sopstveno prisustvo, jer pundravci kod njega rade prekovremeno, bez odmora.
U slobodno vreme, kod kuće gura zidove, a kad je napolju slaže tetris između prozora na okolnim zgradama, ne bi li se smirio. Strani su mu prijatni osećaji, već duže vreme. Neizdrž ume da bude mnogo pogan, ako ne prolazi.
Mirko: Šta je sa ovim Zaretom? Vidi koji nemir! Pritiska ga neki vrpolj od kad smo stigli. Šmrče li on štogođ?
Slavko: Jok, brate. Kod njega ti je to hronično. Iskače čovek iz svoje kože od kad je iskočio iz keve. Dobar je momak, al’ oštećen malo. Ima neki svoj kvrc, ali zar nemamo svi? Neka ga, smiriće se valjda jednom leptirići i u njegovom dupetu …
