Niotkuda.
- Znaš koja scena juče ...
- Ne znam !
- E, ae ne prdi već slušaj
- Mi na PES, i Mića...
- Koji Mića ?
- Ma Mića drvo javorovo, što ga je istukla Milena u trećem srednje, pa se sve izvlačio da neće da tuče djevojke i pobjegao u wc da se iplače k'o pička...
- Aaaaa Mića, nastavi .
- I nismo imali lika za PES i pojma nemam kako naiđe on, a znaš kako je on falaBogu sposoban za sve, ali situacija nam nije dala izbora
- Brate oćemo liiiii, poenta ?
- Ma, zapadne mene da igram s njim, i prvu utakmicu naravno izgubimo, drugu jedva pobjedimo, na penale mrtve, a Mića katastrofalne greške, ja poludio oću da ga ubijem, nigdje ga nema po terenu . I treća utakmica, 1:1, devedeseti minut, kad Mića iz minusa brale zabija golčinu sa tri'est metara ! Ja izneverovo ! Kaže kupio soni prije mjesec dana pa samo cepa slobodnjake na treningu, a do tada mu nisam dao da ih izvodi, pa pojeo sam Mišu i Pepu, plaćaju piće večeras cijelo veče, neću im se skinuti sa vrata sledećih dvajest godina.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.