Iz opanka u štiklu

Najčešća transformacija male seljančice sa okolne planine u urbanu gradsku fenserku. Proces se vrši u par jednostavnih koraka: Skinu se opanci, marama, i narodna nošnja njenog sela, i sve se to zameni za dopičnjak, dokolenice, i štikle duže od njenog školovanja. Zatim se oprosti od svog rodnog kraja i društva sa kojim je provela ceo svoj farmerski život, i zaklinje se da se nikad neće vratiti svojim korenima. Ah, Fejsbuk. Pa koja mačkica koja imalo drži do sebe nema barem 3 profila na ovoj toliko poznatoj socijalnoj mreži? Sada, mora da nauči da bude arogantnija od Gadafija pred završetak mandata. Diže glavu u nebesa i ne planira skoro da je spušta. I na kraju, govor. Pa ko će da je sponzoriše ako krešti k'o svinja pred klanje? Naglasak nestaje(u retkim slučajevima se zadržava), više joj nije potrebno da bude grlata da bi pozvala komšiju sa okolnog brda na kafu i jednu domaću. Transformacija kompletirana. Čestitam, sada može da živi u uverenju da je riba i da je svako hoće pogledom. Mada je niko od njih ne bi dodirnuo ni bacačem grabulja.