Изрека којом на неки начин храбримо себе након гласно изговорене констатације везане за нас од стране саговорника, у тренуцима када је крајњи исход још увек неизвестан.
Мики: "Јао, брате, сутра имам испит који ми је за услов... само да га положим, баш ми је фрка!"
Гокси: "Па, бре, батице, нема шта да се бринеш... полажеш га сигурно!"
Мики: "Ух, синак, из твојих уста у Божје уши... надам се да ће бити тако!"
To je fraza je koju koristimo u momentu kada nešto žarko želimo, a osoba iz našeg okruženja istu tu želju i izgovori... Ipak najčešće od toga ispadne duplo golo.
Ova definicija može predstavljati i teško svetogrđe, u slučaju da je izgovorite plavuši, pritom zaboravljajući šta one često imaju u ustima...
Zato pamet u glavu kada je ova definicija u pitanju...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.