Vrlo različiti ljudi, sa vrlo različitim društvenim navikama, mogu ponekada da se izuzetno dobro razumeju, ako se poznaju dovoljno dugo. Iz vrtića. To, "iz vrtića" je ponekad ulaznica u visoko društvo, ponekad propusnica iz teške situacije. Kao krvlju potpisano bratstvo. Nepisani zakon. Zajedno su piškili u pesku.
- 'Alo šefe.
- 'Alo Markoviću.
- Izvolte šefe.
- Kako si Markoviću?
- Pa dobro je šefe. Eto radi se.
- Znači radi se?
- Jeste šefe. Evo baš smo zaustavili lice koje je počinilo više teških prekršaja protiv bezbednosti u saobraćaju.
- 'Ajde?
- Jeste šefe. Mrtav je pijan, a neće da duva. Neće da nam da ni vozačku ni saobraćajnu dozvolu a ni ličnu kartu. Kaže da nema.
- Au bre. Pa šta ćete da mu radite?
- Zna se šefe. Sve po propisima. Prvo vađenje krvi, pa privođenje radi utvrđivanja identiteta i trežnjenja.
- Bravo Markoviću, sokole moj. Bravo. E sad idi i lepo se izvini čoveku što si ga uznemiravao i poželi mu srećan put.
- Ali šefe...
- Markoviću! I kaži čoveku da sam ga mnogo pozdravio.
- Šefe, vi se znate sa njim?
- Iz vrtića. I da znaš za drugi put, to je Panta.
- Razumem šefe.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.