
Оно што се говори расејаним људима, који траже неку ствар, која се притом налази на веома видном месту, али они као да само њу заобилазе. Незгодно је што у таквој ситуацији имају обичај да криве све око себе да су им ту ствар украли/сакрили/изгубили.
-А: Је ли, где су ми наочаре? Пола сата их тражим свуда по стану!
-Б: Немам појма
-А: Ма негде сте ми их загубили. Хајде, сви устајте, ко ми је сео на њих, да знате, ви има да ми платите нове, не нађем ли их...
-В: Ево их испред тебе (додаје их), избише очи!
(А (евентуално): Па што одмах не кажеш, него се овде мучим пола сата!)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Meni su oči vazda "izbodene" cvidžama, fiksnim telefonom i ključevima.