
Оно што се говори расејаним људима, који траже неку ствар, која се притом налази на веома видном месту, али они као да само њу заобилазе. Незгодно је што у таквој ситуацији имају обичај да криве све око себе да су им ту ствар украли/сакрили/изгубили.
-А: Је ли, где су ми наочаре? Пола сата их тражим свуда по стану!
-Б: Немам појма
-А: Ма негде сте ми их загубили. Хајде, сви устајте, ко ми је сео на њих, да знате, ви има да ми платите нове, не нађем ли их...
-В: Ево их испред тебе (додаје их), избише очи!
(А (евентуално): Па што одмах не кажеш, него се овде мучим пола сата!)
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Meni su oči vazda "izbodene" cvidžama, fiksnim telefonom i ključevima.