Izdihanije

(Гојник и Примислав у лову, шуме око Раса)
Гојник: Пајсад, ја ћу да га збуним, а ти га погоди стрелом у главу.
Примислав: Само немој да се заврши као прошли пут.
Гојник: Неће, пајсад.
(излази из жбуна)
Гојник: Ало, Босанац, ако ја кажем да сви Срби лажу, да ли онда то имплицира да и ја лажем?
(медвед га напада, али се иза чује громогласан узвик)
Архиепископ Сава: Хиландарска златна песница! (удара медведа) Јарац козу нагони на лозу! (обара га на земљу) Ватопедски гневни шут! (шутира медведа на земљи) И на крају, Студенички хркљуш (узима каменчину и погађа медведа у главу)
Гојник: Хвала ти, архиепископе, што си ми спасао брата, него како ви монаси то радите, зар ви не ширите љуба...
Архиепископ Сава: Ајде курве, мање приче, више златника, треба неко да одслужи опело и направи записник о издиханију!