Odeš na zenba, ili na more, reku, jezero... Sunčaš se samo malo, pocrvene ti leđa i ramena, ali ti se se mazao kremama, maslinovim uljem ili čime već i nadaš se da nećeš da izgoriš. Kad ono, dođeš kući, ono bole leđa, ramena ne smeš ni da dodirneš, keva te juri da te maže smrdljiv kiselim mlekom, ćale viče: Ma to je obična dehidratacija kože, treba samo da kvasiš to mesto... Ala ćemo sutra da pržimo jaja na tvojim leđima...
Mama: Sine, hoćeš majka da ti stavi kiselo mleko, proći će za jedan dan?
Brat: Nećuuuu... Ću da smrdim, prošle godine si me mazala, bežali svi od mene kao da sam šugav!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.