
Састоји се од километарског пешачења и хиљаду пута поновљеног ''Колико још?'', објашњавања појединцима да глиста сигурно није змија, урезивања имена у дрвету ћалетовим ножем из ЈНА (-Ааааа! Одсек'о сам прст! -До јаја! Један ћевап више за ручак!), паљења ''логорске ватре'' након чега долази до упознавања са дружељубивим ватрогасцима (-Јој клинци јебем вам матер!), пар уједа комараца и пентрања на дрво након што је неко дао лажну узбуну ''Ааааааа! Дивља свиња! Готови смо!'' (-Баците јој наставницу! Док њу поједе, ми ћемо побећи!); и наравно успомена-модрица од камена на челу (-Питам се само чија је идеја била да се у повратку пењемо на ону трешњу?).
-Пошто смо се дивно провели на Вујну, следеће недеље се пењемо на Рудник!
-А, нека хвала, још нам се живи!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.