
Састоји се од километарског пешачења и хиљаду пута поновљеног ''Колико још?'', објашњавања појединцима да глиста сигурно није змија, урезивања имена у дрвету ћалетовим ножем из ЈНА (-Ааааа! Одсек'о сам прст! -До јаја! Један ћевап више за ручак!), паљења ''логорске ватре'' након чега долази до упознавања са дружељубивим ватрогасцима (-Јој клинци јебем вам матер!), пар уједа комараца и пентрања на дрво након што је неко дао лажну узбуну ''Ааааааа! Дивља свиња! Готови смо!'' (-Баците јој наставницу! Док њу поједе, ми ћемо побећи!); и наравно успомена-модрица од камена на челу (-Питам се само чија је идеја била да се у повратку пењемо на ону трешњу?).
-Пошто смо се дивно провели на Вујну, следеће недеље се пењемо на Рудник!
-А, нека хвала, још нам се живи!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.