
Састоји се од километарског пешачења и хиљаду пута поновљеног ''Колико још?'', објашњавања појединцима да глиста сигурно није змија, урезивања имена у дрвету ћалетовим ножем из ЈНА (-Ааааа! Одсек'о сам прст! -До јаја! Један ћевап више за ручак!), паљења ''логорске ватре'' након чега долази до упознавања са дружељубивим ватрогасцима (-Јој клинци јебем вам матер!), пар уједа комараца и пентрања на дрво након што је неко дао лажну узбуну ''Ааааааа! Дивља свиња! Готови смо!'' (-Баците јој наставницу! Док њу поједе, ми ћемо побећи!); и наравно успомена-модрица од камена на челу (-Питам се само чија је идеја била да се у повратку пењемо на ону трешњу?).
-Пошто смо се дивно провели на Вујну, следеће недеље се пењемо на Рудник!
-А, нека хвала, још нам се живи!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.