Najneverovatniji izveštaj o svakodnevnim aktivnostima inspektora.
07:00
Inspektor: Došao sam na posao, i saznao lokaciju osumnjičenog za šverc kokaina. Krenuo sam na adresu, video da je on već počeo da raznosi drozu po kraju, i krenuo u poteru. Pucao je na mene, pokušavao je da me izgura kolima u provaliju (obavezno ima neka provalija), pa je, kada je došao u slepu ulicu, i provalio u napuštenu fabriku koja je bila odma tu. Sasvim slučajno je bila upaljena visoka peć (ona što najavljuju paljenje iste u Smederevu već dve godine). Lancem me je davio, i pokušavao da me ugura u nju... Uspeo sam da dohvatim neku sekiru, i da ga mlatnem, ali nije ga mnogo povredilo... Zatim sam ga udario u stilu Brus Lija u Zmajevom gnezdu, kada se borio protiv likuša na štiklama. Visio je sa mosta, i u tom trenutku video da može da pobegne hvatajući se za onaj isti lanac što je visio i malopre, dočeka se na noge, i pripuca na mene iz pištolja... Od jedno 60 metkova koje je ispalio, pogode me jedno dva tri...ko će brojati, ali u rame ništa strašno... Pali bager, ključevi su bili u bravi, i ruši me sa mosta, tako da padam direktno u lopatu. Pokušava da me odnese do one peći, ali ja uspevam sekundu pre toga da iskočim, nogom razbijam prozor iz četvrtog puta, i skačem na njega. Kako sam skočio na njega, kolenom pritiskam sirenu, i oko nas se skupljaju jedno tridesetak likova iz obezbedjenja. Tu ja pokušavam da objasnim da sam ja policajac, a ne on, jer i on isto tvrdi. Ali ne leži vraže, on je imao lažnu značku, a meni je moja upala u peć. On se izvlači, mene krenu da tabaju, ja se branim, i trk za njim.
Komandir: Dobro, i šta je onda bilo...?
Inspektor: Pa ništa, bilo 10 sati, i ja otišao na pauzu...
