Gledate u lepezasto raspoređene hartijice od kojih će vam jedna zagorčati ili ulepšati život. Sumnjičavo posmatrate one malo uže i one malo šire i mislite kako tu sigurno nešto nije u redu čim se tako izdvajaju. Profesor i vi razmenjujete jedan od onih pokeraških pogleda brzih kao munja, ponovo se vraćate na cedulje i ruka vam se neodređeno pomera ka njima. Fiksirate jednu i lagano je dodirujete kao kockar kartu na koju je stavio svo imanje. Polako je izvlačite i okrećete dok napetost doživljava vrhunac, a na cedulji...
Naravno, sve ovo pada u vodu ako ste:
- Jedan od onih super studenata koji su naučili sve od a do š i priželjkuju teško pitanje da se dokažu
- Teška ladovina od čoveka koji nije naučio apsolutno ništa i baš ga je briga šta će izvući
- Maher koji je već dolazio prošlog puta, diskretno obeležio jednu ceduljicu i naučio samo ta pitanja
