Jesam li se zaista rodio da bih bio još jedna od budala? Kako neko da me ubedi da nije poenta mog začeća i rođenja da svet dobije još jednu budalu koja će u moru drugih budala podržavati jednu svoju budalu koja pravi budalaštine koje ja-budala nemam smelosti sam da pravim?
Ako smo svi rođeni jednaki sa približno istim šansama i skloni istim budalaštinama, kako to da su druge budale uspešnije od mene? Možda zato što su od samog mog rođenja, neke druge dve budale od mene pokušavale da ne naprave budalu? I verovatno su uspele u tome, jer da me nisu učile da budem samosvestan, da me nisu učili osnovnim ljudskim vrednostima i lepom ponašanju, sigurno je da ja danas, ako ne bih bio glavna budala, onda bih sigurno bio jedna od glavnih.
Međutim nisam, ja sam danas obično ljudsko biće, jedna obična jedinka, koja se trudi da ne bude budala, nego da bude čovek. Složićete se sa mnom da je biti čovek jedina ispravna stvar kojoj treba svi da težimo i da je za svakog od nas sigurno najveća uvreda kad ispadne ono što od samog svog rođenja ga uče da ne treba da bude. Pogađajte šta...
Pa naravno, opet je budala u pitanju! I tako ćeš se ti, tako ću se ja ceo svoj život truditi da ne budemo budale, da razmišljamo rezonski, ljudski, da budemo pošteni i da jednog dana ispunimo san i izađemo na put koji su pred nas zacrtale one dve budale iz pređašnjeg teksta. Neće nas zanimati šta rade druge budale, gledaćemo svoja posla, jednostavno trudićemo se da živimo svoj život.
I ti i ja ćemo imati krug ljudi oko sebe, koje volimo, koji razmišljaju slično kao nas dvoje, imaćemo omiljeno jelo, piće, omiljenu vrstu muzike, omiljen film, omiljeni klub, volećemo iste stvari i imaćemo iste poglede na svet i tako, sve u svemu bićemo slični.
Kad gle čuda, jednog dana ćemo se sresti i ti ćeš shvatiti da sam ja najveća budala koju si ti u životu sreo, a ja ću za tebe misliti da veća budaletina od tebe ne može da postoji. Da, da, tako će biti i nemoj sad da gledaš u mene BUDALO jedna!
Jesam ja kriv što ti voliš lazanje, a ne sarmu kao i ja? Jesam te ja terao da piješ ono sranje od džeka, a ne pravu domaću rakiju? Da slušaš ono sranje od tehna pored zlatne kolekcije Grand production-a? Nisam rećićeš, a jesam te možda terao da gledaš i da se zaglupljuješ onim maloumnim Holywood-skim sranjima, jesi ti uopšte pogledao ikad jednu epizodu Kamiondžija? Kažeš ali mi volimo iste stvari, malo sutra bato moj, Ti si taj koji voli da ode na neko fancy ostrvo, a ja, ja druže moj idem na kamp, na splavarenje, ne brijem prsa i noge i ne bušim uši i ko zna šta još Brajko moj i da znaš je*ao te onaj tvoj Čeda Jovanović! Šta? Ti meni Šešelja, pa jel znaš ti ko je uopšte taj čovek. Ma kakav Partizan, prodane duše, državni projekat! Vojvodina bato moj, znaš zašto, zato što nije komunistički klub. Jeste i boli me dupe za tvoje mišljenje da znaš, ma kakva tolerancija, mr'š bre stoko na paradu pedera pa tamo prodaj svoje dupe i priče...
I tako se naš susret završio, mi smo se posvađali, opsovali, možda čak i potukli, i ne samo to, mi ne možemo da verujemo da postoje budale poput tebe i mene. A šta se stvarno dešava? Nisi se to nikada pitao? Pa naravno da nisi kad si budala.
E tu dolazimo do glavne priče to jest do onih glavnih budala o kojima sam ti pisao na početku. Šta misliš šta one rade za to vreme. Jeste, upravu si trljaju ruke, smeškaju se, grle se međusobno i ne mogu da veruju da postoje budale poput tebe i mene. Ne mogu da veruju da su one dve budale sa početka teksta bile sposobne da naprave ovakve dve budale kao što smo ti i ja. Oni proftiraju oni se smeškaju, a mi, gde smo mi. Mi smo posvađani, mi mrzimo jedno drugo i čekamo sledeći naš susret da kažemo jedno drugom kolike smo budale. I ne gledaj me sad na kraju, nisam ja kriv zbog toga, već ti BUDALO JEDNA!
