Informacija koju dajemo nekome sa kim treba da delimo mesto u autobusu,jer ne zelimo da pricamo sa njim,niti sa bilo kim drugim,samo zelimo da bledo buljimo u pejzaz pored koga autobus prolazi,iako smo pored istog prosli jos jedno 1000 puta i znamo svaki detalj napamet.
Moguce resenje je i spavanje,ili stavljanje slusalica u usi sto dovodi do kompletnog iskljucenja iz desavanja u ovom prevoznom sredstvu.
Zivotna prica. +