Skok iz sadašnjosti u neko potpuno drugo vreme, ravan Kjubrikovoj koski zafrljačenoj u vazduh da ostane tamo i dalje u beskraj, ali i pucanj prstima, odsečan i kratak kao trenutak samospoznaje ulješure iz nekog drugog dela i vremena, smišljen da zabavi, ali i zamisli. Koga? Koga može.
- I šta sad?
Presekao ga je pogledom oštrijim od katane kojom je upravo raskomadao sve njegove pomagače. Nem od bola, frustriran nemogućnošću da ostvari ono što je naumio, Džek podiže ruke, najpre odlučno a zatim sve laganije, oklevajući, kao da iščekuje neko iznenadno čudo da preokrene rezultat u njegovu korist. Leslijevo lice ostade nepomično, samo je lagano disanje odavalo prisutnost, ali, u isto vreme, njegov haragei je divljao, predosećajući...
Lagan šum sa druge strane vrata. Odsečno "klik" i dva pogleda u tom pravcu. Kosmata prilika širom razgoračenih očiju i dobroćudan osmeh Gige Moravca:
- Ja hoću život, bolji život...
