
Реченица коју маторци много бре воле да изговарају. Дође им као нека заклетва. Знаш, они су се мучили, нису имали ништа и шта им фали. А данашња омладина бесна, има све а опет незадовољни. Наши маторци нам све пружили а њихови њима ништа. И они њих поштовали а ми наше ни ич.
И онда наводе шта је све то било кад су они били мали (или млади, свеједно). Те није имало телевизора, само један радио у улици, ишли пешке свуда, јели проју сваки дан, играли се са крпеном лоптом и помоћу штапа и канапа...
- Ја кад сам била мала имала сам једну играчку и то је било све. А какви црни слаткиши, ако добијеш коцку шећера од бабе скачеш до неба. А ви данас имате све а бесни сте...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
hahah, skakanje do neba za kocku šećera je hilarious!