
Реченица коју маторци много бре воле да изговарају. Дође им као нека заклетва. Знаш, они су се мучили, нису имали ништа и шта им фали. А данашња омладина бесна, има све а опет незадовољни. Наши маторци нам све пружили а њихови њима ништа. И они њих поштовали а ми наше ни ич.
И онда наводе шта је све то било кад су они били мали (или млади, свеједно). Те није имало телевизора, само један радио у улици, ишли пешке свуда, јели проју сваки дан, играли се са крпеном лоптом и помоћу штапа и канапа...
- Ја кад сам била мала имала сам једну играчку и то је било све. А какви црни слаткиши, ако добијеш коцку шећера од бабе скачеш до неба. А ви данас имате све а бесни сте...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
hahah, skakanje do neba za kocku šećera je hilarious!