Ultimativno ograđivanje administrativnog službenika, najsitnijeg šrafa od svih u hijerarhiji, koji je upravo onaj koji će vas zaustaviti u sprovođenju vašeg plana. Razlog za to je puka lenjost, a neretko i sujeta.
Studentska služba, jul. Bazirano na istinitom događaju.
A: Dobar dan.
B: Dobar dan, izvoli!
A: Vidite, ja sam juče diplomirao, i pošto znam da se diplome ne izdaju do sledeće godine, potrebno mi je samo uverenje, treba da idem na radnu praksu u Nemačku.
B: Hm... Kakvo uverenje?
A: Uverenje da sam diplomirao. Ono što se izdaje umesto same diplome.
B: Dečko, žao mi je, ja stvarno nisam ovlašćena da ti to izdam pre septembra. Nikakvo obaveštenje nisam dobila od nastavničkog veća. Molim te, dođi u septembru.
A: Ali, molim vas, meni se ta praksa završava do septembra. Iz Nemačke su mi rekli da im to pošaljem koliko do sutra. Sve je već dogovoreno sa ljudima odatle, samo treba da im odnesem taj dokument da bi me primili.
B: Dečko, stvarno mi je žao, ali ja zaista o tome nisam zvanično informisana.
A: Ali, molim Vas. Šef nastavničkog veća mog odseka je zamolio da Vam to prenesem. Evo, poslao je i svoj dopis po meni...
(pruža parče papira)
B: Dečko, ovo nije overeno, nije zvanični dopis, već privatna molba. Kao što rekoh, ne mogu tu ništa.
A: Dobro, i dekan mi je bio na diplomskom i lično mi je čestitao! Hoćete njega da zovem!?
B: Možeš ti da zoveš i Tomu Nikolića ako hoćeš, dok ja ne dobijem zvanično obaveštenje, ne mogu NIŠTA da ti izdam.
A (besnim glasom): Dobro. Doviđenja! (lupa vratima za sobom)
B: More, ja da skapavam ovde u pet sa pet celo leto, a ti da šipčiš po belom svetu...
