
Свакодневно видљиво понашање искусног и дугогодишњег ГСП радника. Аутобус је стао на станици, примио путнике, и кренуо. Зауставља га ћудљиви семафор неких 10 метара даље. Неко дотрчава, срећан. Мисли: "То су само 10 метара а биће црвено још 3 минута, довољно да ми отвори врата и да му кажем хвала мајсторе, и да не закасним на посао." Али, нажалост, веома често на стидљиво куцање по стаклу врата аутобуса возач уопште не реагује, само одмахне руком или га погледа ја-сам-аутобус-ја-нисам-човек-погледом и окрене главу као да та особа не постоји. Стопио се са машином. "Аутобус је управо напустио станицу." И шта да му радиш.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+ Bravo
:))))
"jа-сам-аутобус-ја-нисам-човек pogled" To je pravo ime. :)
Да је могло боље, није! +