Ultimativni izraz očaja ili besa, prouzrokovan stanjem u državi, svojom ili tuđom glupošću ili pak kompletnom ljudskom civilizacijom.
A: Ko pobedi na izborima?
B: Ona stoka plaćenička.
A: Jao, majko, što me rodi, što me ne pobaci!?
...........................
A: Parkirao sam ti kola na onoj ulici iza zgrade, nije bilo mesta nigde drugde.
B: Na onoj strmopizdini? Jesi povukao ručnu, okrenuo točkove?!
A: A što to?
B: Kome ja dadoh kola?! Jao, majko, što me ne pobaci!?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Избаци Бибера само из примера јер је излизано ако ош.... Иначе, добра је дефиниција.... +
U pravu je kolega, izbaci Džibera, inače korektno.
P.S. Ja sam čuo "Kuku majci, što me ne pobaci", zvuči malo bolje zbog rime.
"Zemljo, otvori se..." fazon:)
+
Upravu ste, čovek se bolje oseća kada ga izbaci, makar i samo iz definicije...
ne bih ja ništa tu dir'o +++