Je l' mi prešlo?

Kada je vaše preslatko mače doskakutalo do vas i javilo čarobnu vest - da je najzad dobilo mecu, i vi najzaaaaaaad odahnuli posle pe em esovanog raspoloženja punog raznoraznih blagodeti ovozemljaskih životarenja, nailazi "je l' mi prešlo?" faza. Naime, mladi devojčurci,a bogme i oni stariji, paranoični, svesni ili željni da im je guza savršeno oblikovana i da će svakojaka budaletina naći način da iz bilo kog ugla osmotri to savršeno parče njezinoga tela, brinu da ne bude ozarena crvenilom poteklo sa izvora međunožja vaše lepše polovine.
Faza "je l' mi prešlo?" je odlikovana sledećim postupcima. Devojka A se udaljava od muškog saputnika ili ženskog, ili grupe, i podiže guzu, kao neprimetno, devojka B ili taj mužjak, drugarica, tetka, strina, baba, Zorana, Gorana, Ana, Stojanka, Milisav, Ruzimneko... stoji i kao zamišljeno neprimetno primetno bulji u njezinu bulju i otrkiva ili ne, tragove krvi na materijalu od koga je donji deo devojčurkinog (A) odevnog predmeta i sačinjen.
Prilikom neprimetno primetnog ali kao neprimetnog zevanja u donji srcoidni obli deo tela osobe A, osoba B će čučnuti, iskriviti facu, nategnuti zenice, dok osoba A, udaljena bez razloga, opet se vraća grupici koja joj daje, posle određeenog vremena i detaljan izveštaj. Naravno, dešava se i da se osoba B istripuje, nije sigurna da l je kečap, krv, crvena kreda, list sa grane, trava, blato ili joj je samo tu takva šara, te mora i da stručno overi, i da se uveri da je sve u tome predelu tela u najboljem redu.